Kako napraviti i postaviti klizna vrata

Ukoliko imaš problem sa malim prostorijama u stanu, jedno od mogućih rešenja je zamena klasičnih sobnih vrata kliznim vratima. U nastavku možeš pročitati kako izgleda postupak pravljenja kliznih vrata, farbanja, ukopavanja ručke i, na kraju, postavljanja vrata na šinu.

1. Problem

U stanu koji renoviramo postojao je problem sa otvaranjem vrata u dve prostorije – kuhinji i špajzu. U obe prostorije vrata su se otvarala ka njihovoj unutrašnjosti i tako dodatno oduzimala ionako mali prostor. Dodatni problem je bio što su oboje vrata zapinjala za pod i nisu mogla da se otvore u potpunosti.

2. Rešenje

Razmišljajući kako da se ovo reši, došla sam do zaključka da su jedina rešenja klizna vrata. U špajzu bi bila unutar njega i otvarala se na desnu stranu, gde zid ima dovoljno širine. Što se tiče kuhinje, vrata bi morala stajati u hodniku i takođe bi se otvarala prema desnoj strani.

Kao i uvek, prvo sam razmišljala da iskoristim resurse koji su mi dostupni. Mislila sam da upotrebim postojeća vrata, ali kod kliznih vrata je specifičan način prianjanja tako da ona moraju biti široka i visoka barem kao štok oko vrata.

To znači da bi stara vrata morala da se nadograde kako bi dobila odgovarajuću širinu i visinu. Ovaj postupak je sigurno složeniji od pravljenja novih vrata, a pri tom nisam sigurna da li bi mi se konačan rezultat dopao. Zbog toga sam odlučila da ipak sama napravim vrata.

3. Materijal

Od svih materijala najviše volim drvo. Međutim, nemam dovoljno alata, ni mašina koje bi mogle da obrade drvo za sve projekte na kojima radim. Jedan od takvih projekata je i ovaj. Morala sam da se odlučim za neki od materijala koji su već obrađeni i spremni za sklapanje. Jedino prihvatljivo rešenje bio je sirovi medijapan.

Nisam do sada radila sa njim u smislu da sam nešto pravila od njega, ali se nisam dugo dvoumila da li da se upustim u ovaj zadatak. U svakom radu može da se napravi se greška, smisli se novo rešenje, nešto novo se nauči i sve je to deo procesa.

U programu SketchUp sam napravila skice i odredila koji elementi su mi potrebni.

U lokalnoj radnji koja prodaje pločaste materijale sam naručila potreban materijal.

Krojna lista koju sam sastavila:

- medijapan od 18mm – 90*200 centimetara

- medijapan od 18mm – 90*200 centimetara

- medijapan od 3mm – 4 komada 10*200 centimetara

- medijapan od 3mm – 4 komada 10*170 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*140 centimetara

- medijapan od 3mm – 1 komad 20*140 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*70 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*60 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*40 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*30 centimetara

- medijapan od 3mm – 2 komada 10*10 centimetara

Cena:

- MDF 18mm – 9.460,50 din.

- MDF 3mm – 1.836,00 din.

- Sečenje materijla – 1.575,70 din.

- Ukupno: 12.872,20 din.

Nakon pet-šest dana materijal je bio spreman i došli smo da ga preuzmemo. Prvi utisak je da je medijapan izuzetno težak – kao i iverica, OSB ploče i svi materijali koji se dobijaju presovanjem ostataka drveta.

4. Proces rada

4.1 Obeležavanje

Prvi korak je da se olovkom obeleži mesto gde se nalazi koja lajsna na velikom panelu. Krenula sam od lajsni koje se nalaze na spoljašnjim ivicama.

4.2 Lepljenje lajsni

Nakon što se obeleži mesto gde se nalazi koja lajsna, na to mesto se stavlja lepak. Koristila sam lepak za drvo u kantici i mazala ga četkom. Trudila sam se da lepak ne prelazi iscrtanu liniju. Nakon toga se lajsna lepi na predviđeno mesto i pričvrsti stegom. Višak lepka koji iscuri između panela i lajsne treba odmah obrisati.

4.3 Skraćivanje lajsni

U toku rada sam primetila da su pojedine lajsne par milimetara duže od mera koje su bila navedene u krojnoj listi. Budući da nemam alat kojim bih mogla precizno da ih skratim, za skraćivanje sam koristila turpiju za drvo.

Postupak jeste sporiji, ali nisam rizikovala da odsečem više nego što treba, ili da napravim neki nepravilan rez. Nakon turpijanja, ivicu sam dodatno obradila šmirglom granulacije 120.

4.4 Pričvršćivanje ekserima

Kada se lajsna prisloni na panel, ona zbog lepka lagano klizi preko njega. Čak ni stega ne može da je zadrži precizno na mestu. Zato je potrebno da se lajsne dodatno pozicioniraju ekserima. Koristila sam eksrčiće od 16mm. Ukucavala sam ih na svakih 30-40cm.

4.5 Postavljanje unutrašnjih lajsni

Kada su sve lajsne na obodu panela pričvršćene, da bih odredila početnu poziciju unutrašnjih lajsni koristila sam jedan komad letve koja je širine 5cm i pomoću nje lako i brzo obeležila liniju od koje bi se lepili naredni delovi.

Na njih sam onda prislanjala svaku lajsnu posebno i obeležavala unutrašnju ivicu, tako da sam opet imala iscrtanu poziciju koju treba mazati lepkom. Dalje je postupak isti kao što sam već opisala.

4.6 Upuštanje eksera

Kada su sve lajsne postavljene i pričvršćene ekserima, pristupa se upuštanju eksera. Za to je potrebna alatka koja se zove probijač, mada može da posluži i ekser čija je glava isturpijana da bude ravna. Probijač se postavi na ukucani ekser i onda se čekićem zakuca par puta. Time se ekser dublje ukuca u medijapan.

4.7 Gitovanje i šmirglanje

Nakon upuštanja eksera nastaju rupice na mestu gde je bila glava eksera. Te rupice se gituju, a nakon sušenja gita sledi šmirglanje. Koristila sam šmirglu granulacije 150. Preporučujem ručno šmirglanje jer se električnom brusilicom podiže velika prašina.

4.8 Farbanje vrata

Kada su vrata ošmirglana, treba ih dobro očistiti od prašine. Nakon toga su spremna za farbanje. Farbala sam ih prvo osnovnom bojom. Za vrata od špajza sam koristila Aquamax Wood Primer, dok sam na kuhinjskim vratima koristila Tikkurila Otex beli prajmer.

Nakon što se nanese prvi sloj prajmera, bolje su se videle nepravilnosti, pa je bilo potrebno ponoviti šmirglanje. Na kuhinjskim vratima sam nakon toga ponovo nanela još jedan sloj prajmera, dok na vratima od špajza nisam.

Sledeći korak je bilo nanošenje pokrivne boje u dva sloja. Korisitla sam beli Aquamax emajl za drvo u završnici saten. Da bih mogla lepo da farbam i udubljenja između lajsni, jedan valjak sam skratila testerom na potrebnu dužinu.

Vrata su ofarbana prvo sa jedne, a ona i sa druge strane. Druga strana je skroz glatka, bez ukrasnih lajsni, tako da sa te strane nije bilo potrebe za gitovanjem i šmirglanjem.

Kod farbanja bih naglasila da treba prelaziti valjkom više puta ista mesta celom dužinom, izbegavati “seckanje” u potezima i tako sprečiti da se vide tragovi valjka.

5. Ukopavanje ručke

Klizna vrata sa jedne strane prianjaju na zid i zbog toga je potrebno barem sa te strane postaviti ukopnu ručku. U suprotnom, vrata neće moći u potpunosti da se otvore kada ručka dođe do štoka. Budući da postavljanje ove ručke zahteva pravljenje udubljenja u vratima, bitno je da se ovo uradi pre montiranja vrata.

Prvo sam na vratima obeležila poziciju gde treba da se nalazi ručka. Postavila sam je na visinu između 100-110cm i centrirala je 15cm od bočne ivice vrata. Mesto gde će se ukopavati ručka treba zaštititi krep trakom da bi se izbeglo slučajno pravljenje ogrebotina na vratima.

Nemam električne alate koji bi mi omogućili pravljenje udubljenja u drvetu, pa sam koristila ručne alate koje imam – uže i šire dleto i čekić.

Prvo se dletom uspravno useku sve linije, a onda se polako udubljuje, tako što se skida sloj po sloj. Ovaj postupak nije brz i treba biti strpljiv da se ne bi napravilo neko oštećenje na vratima.

S vremena na vreme sam proveravala da li je udubljenje dovoljno veliko da ručka može da se ubaci. Kada se ispostavilo da je udubljenje odgovarajuće veličine, očistila sam sve od prašine i ostataka medijapana i skinula krep traku.

U udubljenje sam stavila malo lepka. Na kuhinjskim vratima sam koristila Moment Universal, a na vratima od špajza Bison Montage Kit . Koristila sam onaj lepak koji mi se u datom trenutku našao u blizini. Nakon stavljanja lepka, ručka se ubaci i zakuca dodatno čekićem.

6. Montiranje vrata

6.1 Set za klizna vrata

U lokalnoj gvožđari smo kupili šinu i mehanizam za klizna vrata. Cena svih elemenata je bila 3.530,00 din.

U kompletu se nalazi aluminijumska šina od 2m, tri nosača i mehanizam za klizna vrata brenda Laguna. Mehanizam čine točkići sa maticama, nosači za vrata, stoperi i podne vođice za vrata, sa pripadajućim šarafima.

6.2 Pozicioniranje šine

Prvo treba odrediti mesto gde se postavlja šina. Ako želite da izračunate visinu, treba uzeti u obzir sledeće mere: visina vrata + 1cm odstojanje od poda + dužina šarafa na točkiću. Ovo bi bila visina za donju ivicu šine. Da bi se ona postavila, treba odrediti i mesto gde će se bušiti zid, pa na ovu visinu treba dodati i visinu rupice na nosačima šine.

Ova šina ima tri nosača i treba ih rasporediti ravnomerno – dva s kraja i jedan u sredini šine. Probušiti zatim rupe u zidovima i ubaciti tiplove.

6.3 Odstupnci za šinu

U špajzu je ostao stari štok na kojem postoji pervajz koji pravi odstojanje šine od zida – pošto šina mora preći preko pervajza.

Da bih to rešila, od starog pervajza, iste debljine kao i ovaj na vratima, odsekla sam tri komada istih dimenzija kao i nosači šina. Njihova namena je da omoguće da se šina postavi u ravni sa pervajzom, a da bude pričvršćena i za zid.

Na odstojnicima sam obeležila gde treba da prođe šaraf i probušila rupe kako ne bi došlo do pucanja prilikom zavrtanja šarafa.

6.4 Postavljanje šine

Nosači se postave na šinu i zatim se između nosača i zida postavi odstupnik koji sam pripremila. Šaraf prolazi kroz nosač, odstupnik i zavrće se u tipl u zidu. Postupak se ponovi na sva tri mesta gde su nosači.

Kada je šina postavljena u nju mogu da se ubace točkići.

6.5 Nosači na vratima

Naredni korak je da se i na vrata zavrnu nosači. Nosače smo odmakli otprilike 5cm od ivice vrata, obeležili gde treba da dođu šarafi, probušili rupe i onda nosače pričvrstili šarafima.

Nosači su skoro iste širine kao i vrata pa nije bilo puno problema oko određivanja pozicije da li da budu bliže prednjoj ili zadnjoj ivici vrata. Ukoliko su vrata puno šira od nosača, treba povesti računa da nosač bude par milimetara udaljen od ivice vrata koja prianja uza zid. Ako bude previše udaljen, vrata će se jako oslanjati na zid, pa će vremenom početi da se gule.

Nakon postavljanja nosača, vrata se kače na matice koje se nalaze na krajevima točkića. Ukoliko je potrebno nivelisati visinu vrata, to se može podesiti dotezanjem matica.

6.6 Stoperi i vođice

Kada su vrata postavljena i nivelisana, u šinu se ubace stopice sa leve i desne strane vrata. Odredite sami poziciju do koje želite da se vrata maksimalno mogu otvoriti, odnosno zatvoriti. Kada se pozicija odredi, sa donje strane postoji šaraf koji se zategne.

Na kraju treba postaviti i podne vođice za vrata. Potrebno ih je postaviti sa obe strane vrata kako se vrata ne bi previše odgurivala kada se otvaraju i zatvaraju. Vođice mogu da se pričvrste šarafima za pod, ili da ih zalepite nekim jačim lepkom.

7. Konačni utisci

U ovom projektu sam napravila čak dvoje vrata. Prvi put sam radila sa medijapanom i uvidela sam njegove prednosti i mane.

Prednosti su što je materijal spreman za rad – naručite potreban materijala i sklapate ono što ste zamislili, jednostavno se lepi i možete sami smisliti svoj dizajn.

Nedostaci medijapana su što je veoma težak, prilikom gitovanja zahteva dosta šmirglanja i obrađivanja, a prilikom farbanja treba koristi valjak od mohera i truditi se da potezi budu što konzistentniji.

Na kraju svakog završenog posla osećam veliko zadovoljstvo. Zaboravim koliko dana je sve trajalo, koliko sam se brinula da li će ispasti onako kako sam zamislili, koliko je bilo nepredviđenih situacija – ali, to i jeste draž svakog posla.

Zaista uživam kada vidim ova vrata, pogotovo što sam ih sama osmislila, a pri tome sam i dosta uštedela.