Ako imaš stare plastične stolice kojima bi dobro došlo neko preuređenje, u nastavku možeš pročitati kako sam ja to uradila.
1. Resursi
Jedan od zadataka koje sam sebi zadala prilikom renoviranja stana koje je trenutno u toku, je da iskoristim i preuredim sav nameštaj koji se u njemu nalazi. Budući da sam završila radove na terasi, prešla sam na preuređivanje nameštaj za terasu. U stanu su se nalazile dve plastične stolice sličnih oblika i različitih boja.
2. Ideja
Prvobitno sam mislila da ću ih samo ofarbati istom bojom i dekorisati nekim jastučićima. Međutim, dala sam sebi izazov da uradim nešto što nije uobičajeno – odlučila sam da ih tapaciram. Potražila sam inspiraciju na internetu i otprilike stekla sliku o tome koje korake ću morati preduzeti da bih realizovala svoju zamisao.
3. Postupak
3.1. Priprema
Prvi korak je bio da se stolice dobro očiste od slojeva kreča, gleta i prašine kojoj su bile izložene u stanu. Zatim sam ih dobro oprala vodom i deterdžentom za sudove, isprala čistom vodom i obrisala suvom krpom.
3.2. Farbanje
Nakon pranja može se pristupiti farbanju stolica. Za ovaj korak potrebna je farba koja je pogodna za farbanje plastike, četka i valjak. Moguće je uraditi i farbom u spreju.
Ja sam koristila farbu Irkom 3u1 koja mi je preostala od farbanja prozora na terasi, a na kojoj piše da može da se koristi i za farbanje plastike.
Nedostupne delove sam farbala četkom, dok sam ostale prelazila valjkom. Valjak je bolji za farbanje jer ne ostavlja tragove i lepo pokriva površinu bojom.
Obe stolice sam dva puta premazala farbom. Pokazalo se da je drugi sloj boje moguće naneti tek kada se boja skroz osuši, iako bi drugi sloj ove farbe trebalo nanositi mokro na mokro, ili najkasnije do 4 sata nakon nanošenja prvog sloja.
Ofarbala sam samo one delove stolica koji se neće tapacirati, odnosno koji će biti vidljivi.
3.3. Popravka pukotine na stolici
Jedna stolica je imala dve pukotine na naslonu. Želela sam da sprečim dalje pucanje, pa sam lemilicom za plastiku izbušila rupice oko pukotine i kroz njih provukla male vezice.
Zatim sam pištoljem topila plastiku, nanosila je na pukotinu i odmah stezala vezice. Tako sam napravila šavove koji treba da spreče dalje pucanje na stolici.
3.4. Lepljenje sunđera
Nakon što se na stolicama sve osušilo počela sam da lepim sunđer. Koristila sam ostatke sunđera od 5cm za sedalni deo, i sunđer od 3cm za ostale delove. Sunđer sam sekla na odgovarajuće komade i lepila lepkom u spreju. Koristila sam TKK univerzalni lepak.
Prvo sam isekla sedalni deo i zalepila ga za stolicu. Malo sam sela na njega da ga bolje pritisnem. Onda sam lepila sunđer na naslon. Prvo sam lepila sunđer na unutrašnji deo naslona.
Pošto je sunđer koji sam koristila bio uzan, naknadno sam dodavala delove sunđera na deo gde se spajaju rukohvati i naslon. Napomenula bih da sunđer treba seći i uklapati što urednije, jer će on dati oblik stolici.
Na kraju sam zalepila sunđer i na poleđinu naslona. Ovaj deo se nagiba unazad, pa sam nakon lepljenja sunđera gornji deo pričvrstila stegama i ostavila preko noći da se sve dobro stegne.
3.5. Lepljenje koflina
Sutradan sam odsekla sve viškove sunđera i pristupila lepljenju koflina. Koristila sam koflin od 200gr koji mi je ostao od tapaciranja uzglavlja.
Koflin se prisloni na stolicu i ukraja se prema njenom obliku. Ne treba praviti predebele slojeve koflina jer će kasnije otežavati tapaciranje, odnosno oblaganje štofom.
Kada se iseče na odgovarajuće delove i koflin se istim lepkom u spreju lepi za sunđer.
3.6. Pravljenje presvlake od mebl štofa
Ovo je korak koji zahteva puno strpljenja i bar malo iskustva u krojenju i šivenju. Štof koji sam koristila sam kupila za potrebe ovog projekta, a osim njega potreban je krojački i šivaći pribor, kao i šivaća mašina.
Tapaciranje plastične stolice je izazovno iz tog razloga što veći deo presvlake mora da se iskroji i sašije pre pričvršćivanja za stolicu. Nema mogućnosti kasnijeg zatezanja tkanine i pričvršćivanja heftalicom. Zato je bitno da sve bude što praciznije ukrojeno.
Prvo sam sekla i krojila delove na samom vrhu naslona. U pitanju su dva polukružna oblika koje sam odmah prišila jedan za drugi tako da formiraju kapu na stolici.
Zatim sam, nakon dosta razmišljanja, procenila da prednji donji deo naslona treba da bude širi tako da može da obuhvati ceo naslon i zategne se iza njega.
Kada sam završila sa prednjim delom naslona, prešla sam na sedalni deo. Na njemu je potrebno pomoću ušitaka napraviti uglove za ćoškove na stolici i povezati ga sa delom za naslon.
Sve ivice na ovim delovima su porubljene ukoliko se nisu spajale sa nekim drugim delom tkanine. Time se sprečava paranje i dobija se uredan konačni izgled.
Na samom kraju sam odsekla deo za poleđinu naslona. Ovaj deo je takođe bio polukružnog oblika i on se našiva samo delom na gornji deo naslona, a ostatak sam zalepila na samom kraju procesa.
Ceo proces podrazumeva da stalno proveravate na licu mesta svaki urađeni korak. Nakon svakog šava materijal sam prislanjala na stolicu i proveravala da li još nešto treba da se popravi.
Kada su svi delovi bili spojeni, navukla sam celu presvlaku na stolicu i preko bočnih delova naslona zategla prednji deo. Levu i desnu stranu sam povezala širim lastiš trakama koje sam prišila ručno. Sve se onda preklopi poleđinom naslona i izgleda uredno.
3.7. Lepljenje presvlake za stolicu
Poslednja faza ovog postupka je lepljenje sašivene presvlake za stolicu. Koristila sam topljenu plastiku i zalepila sam materijal iznad nogara, na sve četiri strane stolice.
Neke delove sam dodatno stisnula malim stegama da budem sigurna da će se dobro zalepiti.
4. Konačni utisci
Ovaj projekat mi je oduzeo prilično vremena i spada u zahtevnije DIY projekte. Početnicima i onima koji nemaju iskustva u krojenju i šivenju ne bih preporučila da se upuste u ovaka poduhvat.
Ja sam imala većinu materijala koji je bio potreban, tako da meni sa materijalne strane nije bio zahtevan, ali ako bi neko kupovao sve što je potrebno, verovatno se ne bi isplatilo.
Imam nedoumice oko postojanosti farbe kojom sam farbala plastiku, jer sam primetila da se boja lako zagrebe ako se stolica zakači nekim predmetom. Topljena plastika kojom sam lepila tkaninu za stolicu je nešto što sam prvi put koristila u ove svrhe, pa će vreme pokazati koliko je dobra.
Iz ovog projekta sam ipak naučila nešto novo i testirala svoje sposobnosti. Bila bih spremna da ponovo uradim nešto slično, ali sada već imam ideje koje izmene bih uradila.
Na kraju, konačni izgled stolica je opravdao trud koji je u njih uložen. Svesna sam da nije ispalo savršeno, ali misija je izvršena. 🙂
Javi mi šta misliš o celom projektu i kako ti se dopada konačni rezultat?
Ceo postupak možeš pogledati i na videu:
