Mamin klub sto već je jednom prošao kroz transformaciju, ali su se tokom korišćenja pojavili problemi. Boja se ljuštila, naročito na gornjoj ploči, donje ivice bočnih stranica počele su da se krune, a jedan spoj police se odvojio.
Želela sam da popravim oštećenja i promenim izgled stola, ali da zadržim ono što je na njemu bilo korisno — dosta prostora za odlaganje. Ovog puta planirala sam i da stvari koje se u njemu čuvaju kasnije budu sakrivene.
Preuređenje klub stola zato nije ostalo samo na novom sloju boje. Okrenula sam ga naopačke, tako da je stara gornja ploča postala podnožje, dodala pet nogara, nove pregrade i novu gornju ploču. U ovom tekstu pokazujem prvu fazu transformacije, dok zatvaranje prostora za odlaganje ostaje za nastavak.
1. Plan preuređenja starog klub stola
Najpre je trebalo ukloniti boju koja se ljuštila, dekupaž sa bočnih stranica i oštećene donje delove na koje se sto oslanjao. Tek nakon tih popravki mogla sam da pređem na farbanje i dodavanje novih elemenata.
Ideja je bila da iskoristim postojeću konstrukciju u drugačijem položaju. Bočne stranice koje su ranije služile kao nogare nakon okretanja postale su oslonci za novu gornju ploču.
Sličan princip sam već isprobala kada sam okretanjem stare stolice napravila pomoćni stočić. Ako vas zanima i taj projekat, pogledajte kako od stare stolice napraviti stočić.
2. Materijal i alat za preuređenje
Za pripremu, popravke i farbanje koristila sam:
- sredstvo za skidanje stare boje i prianjajuću foliju;
- git za popunjavanje oštećenja;
- lepak za drvo;
- šmirglu granulacije 120;
- Tikkurila Otex prajmer;
- Aquamax pokrivnu boju za drvo;
- krep traku za uklanjanje labavih dlačica sa valjka.
Za nove delove i sklapanje bili su mi potrebni:
- elementi od bele oplemenjene iverice za pregrade i novu gornju ploču;
- drveni tiplovi za otvore prečnika 8 mm;
- iver vijci;
- pet nogara;
- šrafovi dimenzija 4 × 18 mm za nogare;
- metalni ugaonici i šrafovi za njihovo pričvršćivanje;
- letvice i dvostrano samolepljiva traka za privremene graničnike;
- karton za zaštitu površine tokom rada.
Od alata sam koristila strugač, četke, moher valjak, trouglastu brusilicu, ručnu kružnu testeru sa vodilicom, stege, pribor za merenje i obeležavanje, šubler, bušilicu i nastavak za imbus.
Za spojeve su mi posebno značili vođice za bušenje, graničnik dubine i špic obeleživači za tiplove. Koristila sam burgije prečnika 2, 6 i 8 mm, kao i trostepenu burgiju za pripremu otvora za iver vijke.
Dimenzije novih ploča i izbor šrafova prilagodila sam postojećem stolu. Navedene mere opisuju moj projekat i treba ih proveriti prema debljini i stanju elemenata koje koristite.
3. Uklanjanje stare boje i dekupaža
Sto sam prvo ispraznila i iznela na verandu. Uklanjanje premaza i brušenje prave dosta nereda, pa mi je odgovaralo da taj deo posla obavim van kuće.
Probala sam da boju skinem strugačem i ona je sa gornje ploče relativno lako silazila. Ipak, nisam želela da dodatnim struganjem oštetim podlogu, pa sam prešla na sredstvo za skidanje boje.
Nanela sam ga četkom, a površinu prekrila prianjajućom folijom kako se sredstvo ne bi brzo sušilo. Tako sam obrađivala gornju ploču i bočne stranice. Vreme delovanja i način uklanjanja ostataka treba pratiti prema uputstvu konkretnog sredstva.
3.1. Zašto se boja teže skidala sa bočnih stranica?
Sa gornje ploče sam nakon delovanja sredstva lako uklonila površinski sloj boje. Na bočnim stranicama nije išlo tako jednostavno.
One su bile od drugačije iverice, sa tamnijom površinom i strukturom koja imitira drvo. Pretpostavljam da se boja zbog te teksture bolje vezala, pa sam postupak morala da ponovim kako bih uklonila i dekupaž i ostatke premaza.
Za brušenje sam koristila malu trouglastu brusilicu i šmirglu granulacije 120. Nakon toga sam sto detaljno očistila od ostataka sredstva, prašine i drugih nečistoća.
4. Popravka oštećenih ivica i police
Donje ivice bočnih stranica već su počele da se krune. Njihovo uklanjanje uklapalo se i u ideju za novi izgled stola, pa sam odlučila da te delove odsečem.
Izmerila sam 5 cm od donje ivice, postavila vodilicu i ručnom kružnom testerom skratila obe bočne stranice. Zatim sam zagitovala vidljiva oštećenja, uključujući mesta sečenja.
Popravila sam i policu koja se tokom korišćenja odvojila na spoju sa pločom stola. Nanela sam lepak za drvo, spoj pritisnula stegama i ostavila preko noći.
Sutradan sam uklonila stege, izbrusila osušeni git šmirglom granulacije 120 i dobro otprašila površine.
5. Nanošenje prajmera i farbanje konstrukcije
Pre pokrivne boje nanela sam Tikkurila Otex prajmer. Prajmer sam nanela valjkom na sve površine stola i ostavila ga da se suši 24 sata pre nastavka rada.
Za farbanje sam koristila moher valjak i Aquamax pokrivnu boju za drvo. Pre upotrebe sam oko valjka obmotala krep traku, pa je skinula zajedno sa labavim dlačicama koje bi inače mogle da ostanu na ofarbanoj površini.
Nanela sam ukupno dva sloja pokrivne boje. Time je postojeća konstrukcija bila pripremljena za dodavanje novih delova.
6. Priprema spojeva za nove pregrade
Nove elemente naručila sam u stolarskoj radionici, od bele oplemenjene iverice. Deo spojeva izvela sam drvenim tiplovima, a tamo gde to nije bilo moguće koristila sam iver vijke.
Kod tiplova mi je bilo važno da rupe budu pravilno pozicionirane i dovoljno duboke za spoj, a da pritom ne probijem površinu ploče. Zato sam koristila burgiju prečnika 8 mm, vođice i graničnik dubine.
Dubinu bušenja podesila sam prema ploči, tiplu i vođici koju koristim, a zatim je proverila na ostatku iverice.
Prvi pokušaj nije bio sasvim dobar. Rupa nije imala odgovarajuću dubinu, pa sam malo pomerila graničnik i ponovila probu. Tek kada sam proverila da spoj odgovara, prešla sam na pripremljene elemente.
Krajnje tiplove rasporedila sam na 3 cm od ivica, a između njih još dva, približno na jednakom rastojanju. Istovremeno sam planirala i položaj iver vijaka, kako se njihovi otvori ne bi poklopili sa rupama za tiplove.
U ovom projektu sam prvi put koristila špic obeleživače za tiplove. Oni se postavljaju u već izbušene rupe, a mali šiljci na njihovim vrhovima prenose položaj otvora na drugi element.
Najpre sam obeležila liniju spoja, pažljivo poravnala delove i lagano ih pritisnula, odnosno kucnula čekićem. Šiljci su ostavljali tragove na mestima gde treba bušiti.
Obeleživači su mi olakšali prenošenje rupa, ali je i dalje bilo potrebno pažljivo namestiti elemente pre nego što ostave trag.
7. Okretanje stola i postavljanje nogara
Pre okretanja stola postavila sam prvu pregradu i proverila njen položaj u odnosu na bočne stranice. Na mestima gde spoj nisam mogla da izvedem tiplovima koristila sam iver vijke.
Otvore sam prvo bušila burgijom prečnika 6 mm, a zatim ih pripremila trostepenom burgijom kako bi vijci pravilno nalegli. Zavrtala sam ih nastavkom za imbus.
Dok je stara gornja ploča još bila pristupačna, na nju sam pričvrstila nogare. Nakon okretanja ona postaje donja ploča stola.
Pored četiri nogare u uglovima, dodala sam i petu na sredini kao dodatni oslonac zbog veličine stola.
Centre nogara na uglovima postavila sam na 4 cm od susednih ivica, a petu u centar ploče. Svaku sam pričvrstila sa četiri šrafa.
Pripremne otvore izbušila sam burgijom prečnika 2 mm, a koristila sam šrafove dimenzija 4 × 18 mm. Njihovu dužinu sam birala tako da ne prođu kroz ploču.
Zatim sam sto okrenula u položaj u kom će se koristiti i već postavljenu pregradu pričvrstila i sa druge strane.
8. Postavljanje druge pregrade
Nakon okretanja mogla sam da postavim drugu pregradnu policu preko cele širine stola.
Na pripremljenom elementu već su bile izbušene rupe za tiplove. Pomoću obeleživača prenela sam njihove pozicije na odgovarajući deo postojeće konstrukcije, a zatim vođicom i burgijom sa podešenim graničnikom izbušila otvore.
Lepak za drvo nanela sam u rupe na oba elementa, postavila tiplove i spojila delove.
Pripremila sam i otvore na vrhovima bočnih stranica, koje su ranije služile kao nogare. Na njih i na srednju pregradu trebalo je da se osloni nova gornja ploča.
9. Montaža nove gornje ploče
Ovo mi je bio najkomplikovaniji deo sklapanja. Nova ploča prelazi preko konstrukcije po 2,5 cm sa svake strane, a trebalo je precizno preneti svih 12 mesta za tiplove.
Sa donje strane nije bilo lako proveravati da li je ploča svuda jednako postavljena. Uz to sam imala samo osam obeleživača, pa nisam mogla da prenesem sve pozicije odjednom.
9.1. Precizno obeležavanje 12 otvora pomoću graničnika
Na dva dijagonalno suprotna ugla ploče pričvrstila sam letvice pomoću dvostrano samolepljive trake. One su služile kao graničnici, kako bih ploču svaki put vratila u isti položaj.
Prvo sam postavila obeleživače u rupe na bočnim stranicama i prenela osam oznaka na donju stranu nove ploče. Preko ploče sam stavila karton i lagano kucala čekićem da šiljci ostave tragove.
Zatim sam četiri obeleživača premestila na srednju pregradu. Ploču sam vratila uz iste graničnike i ponovila postupak, pa dobila oznake za preostala četiri otvora.
Upravo su mi te privremene letvice omogućile da obeležavanje uradim iz dva puta, bez ponovnog nameštanja ploče od početka.
Nakon obeležavanja izbušila sam svih 12 otvora sa donje strane ploče, ponovo uz podešenu dubinu bušenja. Površinu sam tokom rada zaštitila kartonom.
Za dodatno učvršćivanje koristila sam i metalne ugaonike. Njih sam prvo pričvrstila za donju stranu nove ploče, dok je još bila odvojena od stola. Posle montaže, zbog dubine polica, bušilicom ne bih mogla da priđem tim mestima.
Nanela sam lepak u odgovarajuće rupe, postavila tiplove i namestila ploču. Tek tada sam ugaonike pričvrstila i za bočne stranice.
10. Rezultat prve faze transformacije
Kada sam spojila i pričvrstila sve elemente, dodala sam malo dekoracije da pokažem dosadašnji rezultat.
Stara gornja ploča sada je podnožje, sto stoji na novim nogarama, a nove pregrade i gornja ploča promenile su njegov izgled i raspored prostora za odlaganje.
Ipak, ovo još nije završena transformacija. U sledećoj fazi dodaću elemente koji će sakriti stvari odložene u stolu i učiniti da sve izgleda urednije.
Iz ovog dela projekta posebno bih izdvojila probno bušenje i planiranje redosleda sklapanja. Na probnom komadu sam ispravila dubinu otvora, a ugaonike sam postavila dok sam još mogla lako da im priđem. Privremene letvice pokazale su se korisnim kada je trebalo više puta vratiti veliku ploču na isto mesto.
11. Često postavljana pitanja (FAQ)
11.1. Da li je potrebno ukloniti svu staru boju?
Poželjno je ukloniti svu staru boju kako bi se dobila ujednačena i dobro pripremljena podloga za novi premaz, ali to nije uvek neophodno. Ukoliko se stara boja dobro drži za površinu, ne krza se, ne ljušti i ne pokazuje znake da bi uskoro mogla sama da se odvoji, može se ostaviti. U tom slučaju dovoljno je površinu dobro očistiti, odmastiti i blago izbrusiti kako bi novi premaz bolje prianjao, pod uslovom da je kompatibilan sa starim.
11.2. Da li je potrebno nanositi prajmer pre farbanja starog nameštaja?
Prajmer nije uvek neophodan, ali je često koristan, posebno kada se farbaju glatke površine na kojima boja teže prijanja. U ovom projektu koristila sam Tikkurila Otex prajmer pre nanošenja pokrivne boje. Izbor prajmera treba prilagoditi materijalu, stanju podloge i boji koja će se koristiti.
11.3. Da li je moguće preurediti nameštaj od iverice?
Da, nameštaj od iverice može se uspešno preurediti ako je njegova konstrukcija dovoljno očuvana i stabilna. Površinska oštećenja mogu se popraviti, a pojedini elementi zameniti ili drugačije rasporediti. Međutim, ako je iverica jako nabubrila, raslojena ili se raspada oko spojeva, popravka može biti nepouzdana i neisplativa.
12. Pogledajte prvi deo transformacije
Ceo postupak pripreme, farbanja i sklapanja možete pogledati u videu ispod.
Kako vam se dopada promena do sada? Da li biste pomislili da okretanje starog stola može da bude polazna tačka za njegovo preuređenje? Napišite mi u komentarima.
Ako volite realne i praktične DIY projekte bez majstora, pretplatite se na kanal DIY s Aleksandrom i uključite notifikacije kako ne biste propustili nove videe na kanalu. Ako želite da vam ovakvi projekti stižu pravo u inbox, prijavite se na newsletter i preuzmite poklon vodič o osnovnim dimenzijama u enterijeru.
Za dodatne ideje preporučujem i ove tekstove:
